| < | rujan, 2004 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Sta ima u susedstvu :)
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Internet Monitor
Ako neko zeli na prajvat :
Freyin mail
Blogovi koji su mi zapali za oko :)
minam
Uduvek je postojala magija neobjašnjivog privlačenja između frajera iz Zg i devojaka iz Bg, a važi i obrnuto...Ma hiljadu puta dokazano... go for it :)
SadisticoShy
Ma... umetnost će spasti svet... i ja to tvrdim, a pre mene Dostojevski :)
Ptica Trkachica
Volim dinamičan život, i vedre ljude koji smelo hodaju svu gde ih put nanese...
akrap
Uvek piše o gorućim temama, i vrlo često delim potpuno njegovo mišljenje
blue
leb
Obojica su talentovani pisci,ali naprženi do bola
Danči
Long live to crvena svinjica :)
Fade to black
Metallica do krJaja :)
Regina Elena
Žena zmaj
Serpico
On zna :)
Srcky
Momak luta cyber spaceom, a nekada mu se desi da se i zagubi :)
Marinela
Komshika :)
Ko je Freya
Goddess of fertility and war. Originally one of the Vanir. She was the daughter of Njord, and the sister of Frey. Her daughters, by Od, are named Hnoss, who is so beautiful that whatever is valuable and lovely is named "treasure" after her, and Gersemi.
She lived in Folkvang [battlefield] and each day chose half of the slain warriors to split with Odin. She had a husband named Od, whom she somehow lost and cried golden tears for. Many believe Od is Odin.
Her chariot was drawn by male cats (their names are never stated) and she owned the precious Brisings' necklace, which she slept with four dwarves to acquire. She also owned a feather coat which she could use to fly between the worlds.
After she went to live with the Aesir as a hostage, she taught them -- including Odin -- seidr. Some sources say Friday is named after her.
InTheNeighbourhood
Memento
- 15:45 -
Komentari (23) -
Isprintaj -
#
|
Bio je to dan kada sam isla da polazem Baze podataka,na kojima je prolaznost 20% po roku...I dva sata pred ispit cula sam ovaj refren: Father, father, father, father Father into your hands, I commend my spirit Father into your hands Why have you forsaken me In your eyes forsaken me In your thoughts forsaken me In your heart forsaken, me oh Trust in my self righteous suicide I, cry, when angels deserve to die In my self righteous suicide I, cry, when angels deserve to die Osetila sam kako mi klize suze... I dok sam na ispitu rolala transakcije,ovo oduzgore mi se vrtelo kroz glavu...cela 4 sata koliko je ispit trajao...Nepunih mesec dana kasnije,profesor se smilovao da objavi rezultate...Prosla sam.. iz prvog poota. I sad sam najezena kad gledam ove stihove... E da, Regi, mislim na post o drugom delu u Parizu...samo da malo odmorim krila... |
Da li je ovo TO,ili je TO ipak broj 42?
- 15:41 -
Komentari (9) -
Isprintaj -
#
|
Pokazi mi da je igra dar koji nikad nismo gubili Nebitna, vrlo bitna stvar u koju smo se odmah zaljubili Mislim da je igra kljuc svega...samo mnogi od nas su to duboko potisnuli i zaboravili...i otisli da gaje decu, i spremaju kupus i ajvar... |
Shljunak
- 10:07 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
|
Shaka boom... I lost my memory in Hollywood I've had a million visions bad and good There's something in the air in Hollywood I tried to leave it but I never could Cika,vriska,ljudi,uzavreli grad,pretopli septembar,loodilo,shampon herba...Dugujem vam drugi deo price o Parizu.To ce malo da saceka. Pored gore uokvirene Madone,opet me proganja i Cutura...Sorry guys sto se ponavljam Stojim na ulici Kisa je padala citavu noc U predgradju, u beznadju, zivot pocinje nov Poslednji klosari, kurve i zalutali psi Svi su otisli, davno nestali, i negde imaju krov Samo ja, briga nicija Stojim na ulici Kisa je padala citavu noc U kostima, u mislima, svuda osecam nju Cekam a ne znam sta cekam, i sta radim tu Sve je zastalo, sve se raspalo, u ovom ledenom snu Samo ja, briga nicija Stojim na ulici Boze pomozi mi Samo ja, briga nicija Stojim na ulici O Boze oprosti mi A u pozadini svega kao pokvarena ploca,celo jutro mi se vrti kroz glavu recenica : This can help you find your innerself,and bring you back to some lost memories... Kakav trip... |
Prica iz vise delova - Pariz I deo
- 16:12 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
Evo kako je to bilo... Pre puta,napisala sam da idem u Francusku poslovno.Firma me je poslala na obuku oko novog softverskog alata sa kojim treba da radim.Obuka mi je pocinjala svakog dana u 9:30 u zavrsavala se u 17:30.Imali smo negde u sredini jednocasovnu pauzu za rucak. Znajuci da ce mi najveci deo dana odlaziti na obuku,nisam se nadala da cu imati vremena i snage da obilazim Pariz.Racunala sam da cu moci samo moj dan dolaska da iskoristim za istrazivanje grada.Ali kada sam dosla tamo,stvari su se same od sebe iskristalisale. Kurs mi je kretao od ponedeljka,a ja sam u Pariz stigla u nedelju rano popodne.Sa aerodroma sam do centra dosla metroom,a onda sam sela u taksi koji je trebao da me odvede u Puteaux,deo Pariza koji se nalazi u trecoj zoni metroa. Zapljusnulo me je sunce,ceo grad je bljestao,i sve je vrvelo kao u kosnici.Taksista me je upitao odakle sam,i da li mi je ovo prvi put u Parizu.Kad je cuo da sam zaista prvi put tamo,svesrdno je preuzeo ulogu turistickog vodica na sebe.Kako smo prolazili pored neke zgrade,on mi je velikom brzinom objasnjavao sta je sta.Stigli smo na trg Concorde,i odatle je pukao vidik prema Jelisejskim Poljima(Champs-Elysees).Ulica je bila okupana suncem,sa mnogobrojim zelenilom,i prostirala se uzbrdo nekoliko kilometara.Na njenom kraju(tj. vrhu) je gordo stajala Trijumfalna kapija.Prizor je bio stvarno za pamcenje.Okolo nas je bila reka vozila,sa po nekoliko traka u oba smera,priblizavali smo se polako kapiji,i prosli putem ispod nje.Presli smo Senu(posto ona dosta meandrira,to je bio vec drugi ili treci prelazak Sene,koliko mi se cini),i usli smo u moderni deo grada sa velikim soliterima neobicnog oblika-neki su cetvrtasti,neki su u obliku spljostenih valjaka,tu je i poznati spomenik u obliku cetvorougaonog rama bele boje i visine preko 100m koji se zove La Defense.Ceo taj deo grada izgledao mi je kao neki hiper-svemirski projekat,kao da sam otputovala kroz vreme koji vek unapred. U tom modernom delu grada smestena su sedista mnogobrojih svetskih firmi.Tu je bilo i sediste firme u koju sam ja dosla na obuku.Moji ljubazni domacini su rezervisali za mene hotel koji je smesten na samoj obali Sene,na nekih 100m od sedista firme.Svako jutro sam samo prelazila jednu ulicu, i vec sam bila na mestu gde su nam tu obuku drzali. Da se vratim na nedelju popodne...Stigla sam u hotel,na brzinu se raspakovala i odjurila da sto pre krenem da koracam Jelisejskim Poljima.Imala sam zelju da predjem tu dugacku ulicu peske.Temperatura od 30C za septembar mesec mi je stvarno delovala zapanjujuce.Krocila sam na Jelisejska Polja,a Trijumfalna kapija se prostirala iznad moje glave.Krenula sam niz ulicu.Svud oko mene su bili ljudi- gomila turista iz Amerike,Azije,raznih krajeva Evrope i svih drugih mogucih i nemogucih strana sveta.Bilo je crnaca odevenih u evropsko odelo, i onih odevenih u njihove tradicionalne toge jarkih boja.Primetila sam da mnogi ljudi koji mi dolaze u susret, jedu ogromne sladolede sa velikom kolicinom slaga na vrhu.Krenula sam u potragu za izvorom te poslastice i nabasala na veliku poslasticarnicu-kafic firme Haagen-Dacz.Nakom petominutnog cekanja u redu,uzela sam tri kugle i naravno shlag oduzgore.To zadovoljstvo me je kostalo ni manje ni vise nego 6.6EU.No,sta je tu je, u Parizu sam,necu preracunavati koliko sta kosta u dinarima,jer mislim da bih samo bila deprimirana. Krenula sam u obliznji park da pojedem sladoled i proucim prospekt koji je sadrzao minijaturni plan grada kojeg sam pokupila na recepciji hotela.Htela sam barem ovlas da znam gde mogu da odem sa tacke na kojoj sam se trenutno nalazila i sta mogu da vidim. I tu nastaje prvo iznenadjenje...Dok sam se udubljivala u mapu,nisam ni primetila da je pored mene na istu klupu seo jedan mladic i pokusao da zaposedne razgovor samnom.Slabo je znao engleski,ja francuski znam samo par reci.Primetio je da sam lepa,pitao me je sta radim u Parizu,kad sam stigla,i tu se razgovor zavrsio,jer nam je komunikacija bila ogranicena.Ja sam produzila dalje.Stigla sam na trg Concorde, i zaputila se ka parku pre muzeja Luvr.Dok sam hodala,pokusavala sam da zamislim sve one kraljeve i grofove koji su se shepurili pored fontana,sa perikama i onim smesnim odelima.Dosla sam do Luvra i shvatila da sam stigla 15min pred zatvaranje muzeja.Sela sam pored jedne fontane da se odmorim,i tu mi je opet prisao neki mladic.Ja sam bila iznenadjena- kako sednem nedge,tako se istog casa neko stvori u mojoj blizini.I sa njim sam malo popricala i krenula dalje.Hodala sam duz Sene,i videla jedan neobican most na kojem je bila gomila ljudi.Zaputila sam se tamo. Taj most je moje najvece otkrice u Parizu,gledajuci u nekom duhovnom pogledu.Most je sav prekriven daskama.Ugledala sam ljude koji su doneli prostirke, seli na njih,izvadili su jako lepe case za vino,doneli su par boca vina,neki su imali i cinije sa jelima.Svi su bili opusteni,sedeli su,caskali,jeli,pili,uzivali su u Seni i Parizu pred kraj jednog lepog toplog dana.Na mostu je vladala harmonija,smirenost i pozitivna energija.Dok sam hodala,par njih mi je reklo:"What a beautiful lady!".Ja sam se samo zacudjeno i zbunjeno okretala i nastavljala dalje bez zastajkivanja. U Beogradu niko nikome ne prilazi.Ljudi se gledaju,ali tu se sve zavrsava.U Beogradu niko nikome na ulici na kaze da lepo izgleda...Ja sam bila potpuno zatecena.I naravno,lagala bih kad bih rekla da mi nisu prijali svi ti komplimenti. Sa mosta sam ugledala ostrvo i dva tornja koja kao da su me mamila da im pridjem.To je bio Notr Dam glavom i bradom.Vukao me je ka sebi,bila sam kao omadjijana.Stigla sam ispred njega i ugledala najlepsu gotsku crkvu koju sam do tada videla.Zvona sa tog istog Notr Dama su u smiraj dana 28. juna 1389. godine zvonila pobednicku zvonjavu u cast pobede hriscanskog sveta nad muslimanskim na Kosovu polju.Oni su culi da smo mi bitku dobili... Opet sam osetila ogromnu energiju.Pozelela sam da sednem ispred crkve i sredim misli.Videla sam i gomilu drugih ljudi koji su radili isto sto i ja- samo su sedeli i posmatrali cutke stvari oko sebe.Definitivno postoji neka energija u blizini svetih mesta.Ja sam je lepo osecala u tim trenucima.I naravno,tu sam opet upoznala jednog Parizanina koji je ziveo u Kanadi,a onda je dosao u Pariz i resio tu da ostane... Mrak je vec padao,i ja sam krenula ne znajuci ni sama gde,i nabasala sam na Latino cetvrt.Opet gomila upoznavanja,svi su se cudili kako ne govorim ni francuski,ni spanski ni italijanski...Kakav propust...Odusevljeno su mi vikali:"La Serb!", kada bi saznali odakle sam.Jedan momak mi je cak i rekao da je sad super,jer smo usli u EU.Ja sam mu odgovorila da na zalost,to se jos nije desilo.On je bio vrlo zacudjen, i primetio je kako to da su u EU usli Litvanija,Letonija i Estonija,a mi nismo...E pa sad... Vec je bilo nedge oko 10:30h,kad sam ja resila da pocnem da trazim put ka nazad.Interesantno je da je Pariz slican Beogradu po tome da te niko ne propusta na pesaskom prelazu.Jednog crnca i mene zamalo su zgazila kola koja su skretala iz bocne ulice,i oboma nam je bilo zeleno svetlo.Crnac se izdrao na vozaca,pogledao mene,rekao mi nesto,na sta sam ja rekla da ne govorim francuski.I opet je poceo razgovor- rekao mi je da je iz Senegala i da prica "little English".Odusevio se kad je cuo da sam iz Srbije.Ne znam ni sama kako,objasnio mi je da ima neki fudbalski trener Srbin u Senegalu,i da je on jako mnogo uradio za njihov fudbal.Superrrr :) Evo,i ja nesto novo da saznam.Pozvao me je sa njim u provod,tzv. promenad,ali ja sam mu ja rekla da sutra radim,i da zurim u hotel.Otpratio me je na metro.Mislim da je on najpozitivnije stvorenje koje sam u Parizu upoznala(mislim na ta upoznavanja na ulici). I sad... sledi povratak u moj hipersvemirski deo grada...Izasla sam iz metroa,i shvatila da sav onaj glamur koji preko dana pleni,nocu izgleda zastrasujuce.Okolo mene nije bilo zive duse,svuda samo tisina,beton i sivilo koje prelazi u crnilo,i noc...Osecala sam se kao u nekom sablasnom gradu koji je pripradao civilizaciji koja je sve to napustila i otisla u nepoznatom pravcu.Nisam ni slobodno mogla da hodam- tu su postojale neke pokretne stepenice,neki putokazi,pesacki tuneli,malo sam bila ispod zemlje,malo iznad.I svud oko mene mrak,tisina i svetlece reklame na vrhovima zgrada.Nisam znala kako da nadjem put.Znala sam samo da treba da nadjem Senu i ostalo ce biti lako.Ali gde je Sena medju svi tim velikim soliterima?Lunjala sam,vracala se nazad,pokusavala da shvatim znake.Naisla sam na neku kafanu,i pitala polupijanog coveka koji je stojao na vratima:"La Sen?"Pokazao mi je rukom kuda treba da skrenem...Uf... izbila sam na Senu.Vec je bila prosla ponoc,a sutra me je cekao moj prvi radni dan. |
Happy landing
- 17:23 -
Komentari (6) -
Isprintaj -
#
|
Ljudi, pa ovde je HLADNOOOOO! Evo mene pravo sa aerodroma na blog :) Kofer mi jos stoji neraspakovan,ja sam sa podocnjacima do poda,jos uvek me drzi onaj mrsavi obrok iz aviona,ali mislim da je krajnje vreme da odem do frizidera i probam sireve koje sam nasumice kupila u duty free shop-u... Za ovo javljanje samo toliko, umorna sam,puna sam utisaka,pisacu kad smognem snage. Uzivajte :) |
Otisla sam- mah,mah svima :)
- 08:53 -
Komentari (29) -
Isprintaj -
#
|
Dobri ljudi,hvala svima vama koji ste mi pozeleli srecan put, i hvala na poseti mnogobrojim chitachima mojeg bloga koji se nisu potpisali.Drago mi je da moj blog zivi i bez mog redovnog nadzora :) Sinoc sam konacno posle 6 sati besomucnog hoda po gradu i probanja vise od 40 pari pantalona uspela da nadjem neke za sebe.Hvala mojoj Sanji koja je za sve to vreme bila uz mene,birala pantalone za mene i svadjala se sa prodavcima. Sanja,znam da nije bilo nimalo lako trpeti jednog ovna u shoppingu :) Ljudi,chitamo se uskoro! Najjaci ste :) |
Samo za don Baca
- 16:28 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
|
Bac,posto si mi drag,evo za tebe posebna poruka za slovenacku ambasadu: Jeste da smo pederi,ali uradicemo vam vize za jedan dan :P Jel sad bolje ?:)))) |
Prednosti zivljenja u SCG
- 11:51 -
Komentari (1) -
Isprintaj -
#
|
Ovog leta BG vrvi od stranaca,ima ih na svakom koraku,veliko je interesovanje za rusevine prozrokovane NATO bombardovanjem,tu je nezaboravni nocni zivot i naravno hrana :) Neki od njih su izjavili da bi zeleli da se definitivno presele ovde da zive. Zivot u Srbiji obiluje nebrojenim pogodnostima,nama ovde nikada nije dosadno.Evo na primer,ako covek pozeli da ode u inostranstvo,krajnje stereotipno bi bilo da samo spakuje kofere i krene.Kako dosadno...pih.E umesto toga,mi gradjani SCG, prvo i najpre idemo u tzv. embassy pilgrimage iliti hodocasnistvo po ambasadama. Ja sam dosta putovala, i imam svoj top 3 provod po tim ustanovama.Svakoj od njih sam nadenula neki opis,ili sam smislila neku poruku koja mi se vrtela u vazduhu dok sam bila u odajama doticne ambasade. Mesto br. 1: ambasada Finske-poruka glasi:O vi bedni crvi sto disete i trosite dragoceni nam vazduh Primaca prostorija je mala,i podignuta na metar-i-po od glave aplikanta za vizu,i osim te visine,razdvaja vas ogromno staklo,a sa sluzbenicom koja je uzgred budi receno vrlo neljubazna,komunicira se preko nekog zvucnika.Dokumenta se predaju u fioku koja se otvara samo sa strane sluzbenice,i dodje vam u visini glave.Iako sam imala sve papire,vizu nisam dobila.Razlog- nepoznat. Mesto br. 2(kako je to nekada bilo) :ambasada Hrvatske- poruka glasi:Ti zajebavas mene,a i ja cu da zajebem tebe Da bi se predala dokumenta,zakazuje se telefonom,a ako slucajno niste prisutni kada ste prozvani,morate celo zakazivanje da pocnete iz pocetka.Ja sam tamo dosla sa laznim pozivom na nepostojecu Konferenciju o ljudskim pravima.Taj poziv su mi napravili moji prijatelji iz ZG.Ovi u ambasadi su to progutali,i ja dobih vizu :) Naravno,sada vize nisu ni potrebne,pa odlazak u Hr mi vise nije neka pustolovina :) Mesto br.3 : ambasada Slovenije - poruka: Mi smo fini i kulturni Dobila sam vizu za jedan dan,nisam platila nista,posto su moji prijatelji sve to lepo smuvali i skuvali.Ovo je ambasada koja je ostavila najlepsi utisak na mene. A sada horor jucerasnjeg dana - ovoga puta obrela sam se u ambasadi Francuske.To je bilo negde oko 10:30h.Na prozivku da mi provere validnost pasosa sam stigla negde oko 13:30h,a u drugi krug koji se sastojao od provere validnosti dokumenata sam stigla u 18h.Za to silno vreme sam se sprijateljila sa ostalim chekachima za vizu,saznala sam da je za ulazak u Mensu potreban IQ od 148,a ja sam pricala sa likom ciji je IQ veci od 156,jer kako mi je objasnio,merenja posle 156 nisu precizna,pa se ne daje konkretan broj.Decko je normalan,veseo,i ide da brani svoj rad na konferenciji u Fr.Doneo je neko jastuce za plazu,pa je cekao tako sto je sedeo na tom jastucetu,na prljavoj zemlji pored zida.E moj genije...Isto tako saznala sam da je pas nekih ljudi koji su takodje cekali za vizu,dobio vizu pre njih,Cuku su poslali na avion,a oni su ostali da cekaju... Konacno sam stigla na salter da mi pregledaju dokumenta,Sluzbenica mi se osmehnula- imam pasos pun viza,salje me firma,programer sam,i imam dokumentaciju debelu par centimetara.Prosla sam bez ulaska u treci krug koji se sastoji od razmatranja zahteva za vizu.Ja sam je dobila.A svaki drugi covek biva odbijen- razlozi nepoznati. Joj sto volim zemlju u kojoj zivim...Kako je lepo kad te proglase za Tunguziju... Elem,dragi moji blogeri,ja za vikend idem put zemlje Gala,ne znam da li cu jos stici da napisem neki post,jer sam u strasnoj guzvi.Ako bude bilo mogucnosti,javicu se iz Fr,a ako ne,citamo se kad se vrnem. Pozzzzzzzzzz |
Freya i drugari
- 10:43 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
I dok neki sabiraju po blogu utiske sa Urban Experience-a, Freya je imala zabavu na drugoj strani.Nas 14 se dogovorilo da odemo na Ledinacko jezero na Fruskoj Gori. Imali smo troja kola- Gojko sa svojim Polo karavanom, Maxa sa bubom iz '68(u super stanju je :) ) i moja malenkost sa Felicijom. Iako sam znala da moram da ustanem u cik zore, ja sam po svom obicaju zaglavila do 4h prethodno vece.Izasla sam sa drugaricom i njenim bratom koji je poveo i svoja dva druga.Ta dvojica,inace moje kolege koji tvrde da znaju ko sam ja,a ja njih prvi put vidim,proveli su celo vece cerekajuci se dok su slali sms-ove izvesnoj Zoki.Ta Zoka je na godisnjem odmoru u Tunisu sa jos dve svoje drugarice, i hvale se da su sve tri nasle frajere.I tako, ta dvojica su celo vece posvetili Zoki na drugom kontinentu,a mi smo sedeli i blejali...Tipicno od mojih kolega...I posle neka me neko opet pita kako to da pored ONOLIKIH momaka sa faxa, ja eto i dalje "unmatched"... Elem, da se vratim na cik zore u nedelju.Spavala sam nepuna 4 sata,i krenula da se sastanem sa ljudima.Krenuli smo putem Beograd - Zagreb.Posto ja nisam znala put, Gojko mi je nalozio da ga pratim.I tu nastaje haos...Lik sve vreme vozi 120km/h, obilazi sve redom.Ja sa jos 4 ljudi u kolima za koje odgovaram onako skroz neispavana, pokusavam da ga stignem.Motor mi urla.Stizemo do nekog suzenja na putu, gde je ogranicenje 60km/h.Usporavam...Odjednom, drugu koji sedi do mene zvoni telefon.Na telefonu je glavom i bradom Gojko koji urla i porucuje mi da stavim nogu na gas i da se potrudim da ga stignem.Pa dobro,jeli on normalan-upitah se ja... I stizem ja Gojka, koji pretice automobile i sa leve i sa desne strane,i jos protura ruku kroz prozor kola,i pokazuje mi kuda da vozim.Ono je bio cirkus...A za to vreme,smireni Maxa sa jos njih troje u "bubi" polako vozi, staje na benzinsku pumpu da natoci gorivo i da napumpa loptu.Ma totalno cool. Ja sa Gojkom u akciji skrecem sa autoputa i stizemo u Vrdnik.Tamo naravno stajemo i stojimo jos 15min,da Maxa stigne.I sad, sto smo onoliko jurili?Valjda Gojko zna.Nisam stigla da ga pitam... U Vrdniku sam se setila da bih mogla da popijem Guaranu,posto su mi kapci jos uvek ko uspavanom zmaju.Istresem to na brzaka,i krecemo da se penjemo na Frusku Goru.Odjednom ulazimo u neko siprazje,bez bilo kakvog putokaza vozimo po putu koji bi samo Jeep mogao da podnese bez obracanja paznje.Meni se srce steglo,jer sam osecala kako mi se kola razlazu na sastavne delove. Dolazimo do rampe in the middle of nowhere i momci na rampi nam traze 50din za parkiranje po automobilu.Mi zbunjeni, vadimo pare...Dolazimo do uzbrdice.Felicija mi staje,i sjuruje se unazad.Ja izbacujem ljude iz kola, i tek iz treceg puta uspevam da izvucem uzbrdicu u prvoj brzini. Stizemo do "parkinga" i do nove rampe- ovog puta to je rampa za ulazak na plazu,cena je 30din po osobi.Gundjamo... Kad smo usli,ostajemo zapanjeni- to je bivsi kamenolom,sa okomitim liticama visine oko 300m,neki slapovi vode se slivaju niz stene.A dno kamenoloma zauzima jezero tirkizne boje.Svi smo zapanjeni.Posle sam saznala da su tu izbile podzemne vode,i da je tako nastalo to jezero.Sa jedne strane postoji neki prilaz,nasuli su pesak i sljunak,tako da moze da se udje u vodu,koraca se jedno 5-6m i onda nastaje dubina nevidjenih razmera.Voda mami,ali je leeeedilo.Naravno da smo usli.Mislim,nemoguce je da se covek na takvom mestu ne okupa.Pored Tare, ovo je najcistija voda koju sam ikada videla. Mislim da ce to jezero stvarno da bude veliki hit.Tek su poceli da pripitmljavaju okolinu- napravili su par slamnatih suncobrana, na nekoliko mesta su nasuli pesak.Postoji jedan kafic sa par stolova, tushevi, WC i simpaticna trscana kabina za presvlacenje. Raspolozenje nam je bas bilo na vrhuncu kad je poceo vaterpolo.Utakmicu smo slusali preko radija.To ne bih da komentarisem- svi smo se pokunjili,islo nam se kuci,a posto je tada vec zalazilo sunce,mahinalno smo poceli da se pakujemo i istresamo peskire.Tajac i muk. Dolazimo do kola i Gojko predlozi- e ljudi,ajmo mi lepo na u Novi Sad na shtrand.Neckamo se...I onda krecemo da se deremo jedni na druge- pa to je samo glupa utakmica.Idemo mi u zezu. Ulazimo u NS, Maxa vodi,jer on ZNA kako da dodjemo do shtranda.Gojko i ja idemo za njim.Maxa na pola ulice pravi polukruzni,jer se izgleda zajebao.Gojko i ja opet za njim.Meni Shkoda ne moze da smota iz cuga, ja pravim zastoj, a neki momci u drugim kolima umiru od smeha.Moj ortak sa zadnjeg sedista otvara prozor,protura glavu i dere se:"Njoj Shkoda nece da smota!".I mi u kolima vristimo,dok se ja borim sa volanom... Stizemo na shtrand...super je,pada vece, mi igramo odbojku i posmatramo grad sa obale.Mostovi se polako grade,NS pocinje opet da poprima izgled super-grada... I konacno po mrklom mraku krecemo put BG. Maxa, koji opet ZNA kako da dodjemo do auto- puta,vodi nas do nekog jednosmernog mosta sa rampom,cekamo 3min,i odjednom opet krece da mota polukruzno.Ja LUDIM.A ludi i onaj lik sto treba da spusti rampu na mostu,jer meni Shkoda naravno nece da smota... I konacno izbijamo na put za BG.Meni farovi osvetljavaju samo 2-3m ispred i ja ne vidim ni belu macku.Vozim 80km/h,a ljudi iza mene mi ablenduju- kao prespora sam...Izem ti vozace u Srbiji...Pa to je sasvim okej brzina...Ali ne, po Srbiji se ne vozi ispod 100km/h.Ja odlucujem da vozim sa dugackim svetlima,posto STVARNO ne vidim put ispred sebe.Umorna sam,ovi moji saputnici pevaju i slikaju se u kolima.Blic isijava iz mraka,oni vriste... I konacno BG... i konacno sijalice na ulicama...i konacno spustam dugacka svetla...ah...poznate ulice...moj graaaad. Jutros dok sam jela,majka prolazi pored mene i pita me:"Ides nekud danas?" Ja:"Pa... sasvim slucajno na posao..." Hvata se za chelo i smeje se... |
Nisam pao s' Marsa
- 10:55 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
|
Nemam obicaj da objavljujem, tacnije pejstam necije pesme na blog,ali ovog puta cu napraviti izuzetak.Nadam se da se mnogi od vas secaju Nikole Cuturila,poznatijeg kao Cutura.On odavno zivi i radi u Londonu, krajem 1998. izdao je i jedan album, a sa tog albuma me vec tri dana proganja ova pesma.A posto je ovo moj kvazi dnevnik, neka ostane zabelezeno osecanje koje me je pratilo ovih dana. Nisam pao s' Marsa Kazu da je bila zla Zemlja gde su rodjena Deca kao ti i ja Kazu da smo bili mi Robovi u tamnici Slepi da bi videli Ovde ti a tamo ja Mi smo deca nicija Nama ljubav ne treba Ovde ja a tamo ti Mi smo samo brojevi Koji vise nikom nisu potrebni Nisam pao s Marsa, rastao sam tu Bilo nas je srecnih u tom dvoristu Vernici i sluge gazdu menjaju Sta su bili juce danas ne znaju Ne muci me proslost ni nostalgija Takva nam je valjda bila sudbina Nisam pao s Marsa, rastao sam tu Bilo nas je srecnih u tom dvoristu Nekada smo bili mi Ispod neba slobodni, srecni kao cigani Sad je sve drugacije I ja ne znam da li smem bilo kom da verujem |
Trchi Freya, trchi! iliti posledice bloganja
- 11:50 -
Komentari (7) -
Isprintaj -
#
|
Konstatovala sam frapantnu cinjenicu- ugojila sam se.A kako se to desilo?Pa lepo...u novoj firmi radim dva sata duze nego pre,a posto ne mogu bas da sedim i da visim na blogu tek tako, prebacujem to zadovoljstvo za kod kuce.Prosto ne mogu a da ne iscitam neke stvari koje sam otkrila onako u letu.Pri tome mi nije osiromasen moj drustveni zivot,ali je bavljenje fizickom aktivnoscu platilo cenu. Inace, ne bih ja ni primetila posledice beskrajnog sedenja, da kichma nije krenula zestoko da me boli,a isto se desilo i sa nogama.Istovremeno se u meni nagomilao neki bes,potpuno neobjasnjiva negativna energija.Ugasila sam racunar, i rekla samoj sebi:"E sad ces blago meni na jedno par kilometara trcanja po savskoj obali".Inace, ja nisam bas neki ljubitelj trcanja,izbegavam ga kad god mogu.Al,sad sam samoj sebi udarila ultimatum. Imala sam dilemu kako ce sve to trcanje da izgleda, jer ako se uzme u obzir da nisam bila fizicki aktivna,pitanje je bilo kako cu da izguram sve to. Ali neverovatne stvari su se desile- onaj bes koji se u meni stvorio je opaka stvarcica.Noge su same trcale,ja sam dodavala tempo,nijednog trenutka mi nije napamet padalo da ja to ne mogu.U glavi mi je dobovalo samo:"Trci Freya,trci..." Izgurala sam naravno sve to, kao da to radim svaki dan.Cak sam i uz stepenice trcala, posle tih par kilometara. Jedino sto sad osecam je blagi bol u butinama i stomacnim misicima...To bas lici na mene. Radila sam ja i vece "bezobrazluke".Bez i jednog sekunda pripreme, odem na alpinisticko- planinarsku turu koja traje 11 sati bez prestanka, i izguram je.Naravno,sutra su vece posledice,no koga to sad briga ?:) Vidim, drugacije ni ne moze.Gledala sam maraton na OI(btw. Oliveri Jevtic skidam kapu i padam na kolena :) ) - trce ko ludi, ne staju, i onda kad izguraju sve to,padaju na patos,povracaju i nije im dobro.No,kao sto rekoh,sta to ima veze, kad su uspeli... Sve to dolazi iz glave... hiljadu puta dokazano...I par meseci priprema... da se ne lazemo... :)Al opet kazem, glava je presudna u celoj toj prici. No da se vratim na temu- bicu prisutna i dalje na blogu,citacu u(u razumnoj meri) ono sto pisete, ja cu malo da proredim postove,jer mislim da ni u cemu ne treba preterivati,a ja u ovome itekako jesam. Odoh ja da skidam kilograme, inace cu da se pretvorim u bacacicu kladiva.Btw. oduvek mi se svidjao taj sport,imam snage u rukama,a koliko sam cula,ljudi pocinju time da se bave posle 25-te... Ali ne :) Sebe ipak vidim u nekom neznijem izdanju :) Uzdravlje svima! |
Moja krila
- 23:07 -
Komentari (11) -
Isprintaj -
#
|
Pre mnogo godina, jos dok sam gotovo bila dete,stavili su me ispred ogromne raskrsnice i rekli:"Biraj, odavde ide samo jedan put". Na jednoj strelici je pisalo "Muzika", a na drugoj koja je vodila u suprotnom smeru:"Matematika".Morala sam da odlucim.Tesko mi je bilo, jer sam u obe oblasti bila dobra,obe sam ih podjednako volela.Ipak, resila sam da mi "matematika" i sve vezano za nju bude struka.Muzika je postala hobi... Iako vise nisam nastavljala skole koje su bile vezane za nju,muziku, nijednog trenutka je nisam napustila.Muzika je bila uz mene kada sam se osecala lose.Muzika i moj glas - dar sa neba rekla bih.Kad god mi je bilo jako tesko, penjala bih se nedeljom ujutro na balkon crkve, i pevala liturgiju od pocetka do kraja.Osecala sam kako se zvuk prenosi i lebdi izmedju stubova. I makar koliko mi se u tim trenucima plakalo, makar koliko mi je bilo tesko, posle pevanja osecala sam kao da mi je teret pao sa srca,kao da sam nesto tesko i mracno uspela da oteram od sebe. Dok sam aktivno svirala klavir,Bach mi je bio omiljeni kompozitor.Prvi heavy metal kompozitor- kako ga ponekad nazivam.Odgovarala mi je njegova tezina,to su i profesori koji su me ucili uspevali lako da vide.Uglavnom sam sa njegovim delima izlazila na koncerte.I sad ponekad kad sam u Somboru, odem do katolicke crkve i slusam njihovu misu. Sedim na klupi, slusam orgulje,uzivam... Zelja mi je da jednom sednem za taj ogromni instrument, i pokusam da stvorim neki zvuk koji ce se razleci po ogromnom,akusticnom prostoru.Nisam sigurna da li ce mi to ikada poci za rukom,ali imam bar o cemu da sanjam... Ljudi se ponekad cude kad cuju da slusam heavy metal, a istovremeno volim i duhovnu muziku.Kazu mi da sam kontradiktorna...Mislim da nisu u pravu.Ja sam zaljubljena u muziku kao takvu.Jednog dana cu otici na litugriju,drugog dana cu slusati "Rammstein",a treceg dana cu slusati "Teoduliju"...To sam sve ja,muzika me uvek ispunjava, i samo od odredjenog trenutka zavisi sta ce uspeti da me pokrene. I nikad nisam radila druge stvari, dok mi je muzika bila negde u pozadini, kao "podloga" da ne bude tisina.Gledam moje kolege na poslu.Svaki ima ogromnu kolicinu muzike, i dok rade, slusaju razne pesmice.Ja tako ne mogu.Ona mi suvise znaci da bi mi tek tako bila u pozadini.Dok radim druge stvari, oko mene je apsolutna tisina. A kada zelim da sam sa muzikom, legnem na krevet, pustim da svira ono sto me najvise toga dana privlaci,i krecem da uzivam u svakom tonu.Secam se da sam jednom davno, kada sam slusala "Stairway to heaven" od Zeppelina,osetila u jednom trenutku kao da lebdim iznad kreveta.Ne, nisam bila ni na kakvim opojnim sredstvima.Muzika je za mene jedini i dovoljni opijum... I u trenucima kada sam bolesna i promukla,kada ne mogu da pevam, imam uzasan strah da mi se glas vise nece vratiti, i da necu moci da otpevam ono sto sam mogla ranije.A kada mi se konacno glas vrati, ja sam tada jedno od najsrecnijih stvorenja na planeti. Imam opet moja krila... Sada,posle puno godina koje su prosle od onog mog raskrsca, znam da nisam pogresila.Okovi, kalupi,skolski programi , svakodnevni rad na necemu do cega ti mozda i nije u tom trenutku,ugushili bi onu nesputanu ljubav za muzikom koja je oduvek zivela u meni. Ovako imam znanje,imam glas,slobodu i krila koja mi niko nece svezati. |
Beton, lagumi, bivsi i papazjanija
- 13:35 -
Komentari (14) -
Isprintaj -
#
|
Od jutros mi se u glavi vrti pesma za koju uopste nemam ideju odakle se stvorila.A pesma kaze :"Pricam s andjelima, lice mi na tebe..."...Ja i Zdravko Colic... ma ni pod razno...A sinoc sam vristala uz Van Gogh i "Neko te ima"...I potpuno sam zbunjena...Film mi se previse brzo odmotava,a ja ocigledno ne stizem da ga ispratim. Sinoc na festu odjednom mi se u glavi stvorila neka fix ideja da bih tamo mogla da naletim na svog bivseg.Na njega nisam mislila vec neko vreme.Setila sam se da mi je pricao kako je bio na proslom Beer festu.U to vreme se jos nismo ni poznavali... A sinoc dok sam hodala, stojala,skakala, kradimice sam posmatrala ljude koju su oko mene prolazili, i cinilo mi se kao da cu svakoga trenutka naleteti na njega... Znam da ne bih zelela nista da mu kazem,ali sam imala neku zelju da osetim njegov pogled na sebi...Cudan osecaj...Drugarica mi je vise puta govorila da ako na nekoga intenzivno mislis, verovatno i on misli na tebe.Ko ce ga znati...Nisam sinoc naletela na njega. Celo vece smo pili nesto sto bi se u nasem narodu svrstalo pod pojmom beton.Ima ono pivo,zove se Desperados ili vec tako nekako,i u njemu je dodat limun i tekila.Ja sam poznati tekilopija(ali samo onu Two fingers,za nju ubijam :) ), tako da me je ovo pivo odusevilo.Cim smo malo popili,mozgovi su nam krenuli nekim cudnim putevima.Bila je sa nama jedna devojka koja je iz BG,ali vec nekoliko godina zivi u Svedskoj.I onako polupijane,resile smo da vidimo koliko svedski i norveski imaju slicnosti. Ja sam se drala :"Jeg liker ĺ vćre utte med vennene mine", a ona mi je odgovarala deruci se vrlo slicnom recenicom na svedskom...Ljudi oko nas su nas malo cudno gledali,no oprasta nam se, iovako smo bili svi pijani... Otrkrila sam sinoc i neke cudne puteve oko Kalemegdanske tvrdjave za koje nisam ni znala da postoje.Isli smo oko dodnjeg grada,prolazili kroz neke mini tunele, i tako dolazili do mesta gde je bio fest. Znam da je Beograd sav u lagumima(tj. po srpski podzemni prolazi). Videla sam pre par godina tunel koji vodi sa mesta na Zelenom Vencu,iz one cuvene diskoteke Lagum, a rekli su mi da izlazi negde ispod Kalemegdana...Ni ne znam na kakvom mestu zivim.Polako otkrivam tajne... Veceras me ceka Deja Vu. U nedelju nisam mislila ici, ali kada sam cula da ce biti Leb i sol,odlazak is a must... :) Oh God, give me strength... |
Koliko (rogatih)andjela moze stati na glavu chiode ?:)
- 21:49 -
Komentari (11) -
Isprintaj -
#
|
Veceras se otvara Beer fest u nasem belom gradu.Posto mu je to vec jubilarni drugi put,moze se slobodno reci da je vec prerastao u tradiciju.Grad je opet pun, ljudi su se vratili od kojekuda, sve vrvi kao u koshnici.I naravno, svi ce na Beer fest. Cak stavise,nisam naletela na osobu koja je rekla da nece ici tamo :) O Boze,da li ceo Beograd+ okolina moze da se smesti na jedan kalemegdanski Donji grad ? Proslogodisnji fest, prvenac cu pamtiti po uzasnoj guzvi- cekalo se po 10tak minuta u redovima za plasticnu chashu piva.Posle par kojekakvih stranih piva,meni je za oko zapao banjalucki Nektar- crno pivo. Htela sam da ga probam, probila sam se do standa, cekala par minuta u redu,devojka je izvadila flashu iz zamrzivaca i natocila mi. Bilo je VRELO! No ajde, ja sam poznata po tom da kad nesto krenem, isteram to do kraja, pa sam eto popila i to vrelo pivo...I malo se opila...al sta ima veze, iovako to niko nije primetio :) Uzasno mi je smetalo to sto nigde nisam videla kante za smece.U jednom trenutku cinilo mi se kao da hodam po debelom sloju smrskanih limenki i plasticnih flasa...Brrrr...Mojih 7 drugarica sa kojima sam dosla na festival- sve do jedne su obukle visoke shtikle, i jedva su se spustile niz tvrdjavu, a ne znam ni sama kako su uspevale da se probiju kroz onu silnu gungulu... Al dobro, nije sve bilo bas tako crno.Gledala sam "Ladno pivo" i iako sam prerasla taj zvuk nedge u drugom srednje,dopali su mi se.Skakutala sam uz njih :) Ma uostalom, ako zanemarim te male prljave detalje, bilo je fino.Ja volim guzvu... Na otvaranje veceras necu ici, jer me sutra ceka uzurban dan na poslu.Moram da sam odmorna, vedra i lepo obucena. A od sutra uvece skidam to skupo odelo,oblacim platnene pantalone,kineske sandale i pravac na Beer fest .Pocinjem da vodim dvostruki zivot :) Ne znam ni ko je sledeca tri dana na programu, ni kad, ni kako.Znam da idem sa nekom ogromantnom ekipom ljudi, ne znam kako cemo da izvedemo,a da se ne pogubimo. Ma uostalom nije ni vazno.Idemo da se zezamo i da se iskljucimo od svega.Chioda cheka na nas :) |
Obrve psenicne boje
- 11:27 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
Jutro je bilo...Jedva sam uspela da parkiram kod kruznog toka kod Bogoslovije,a da se ne sudarim sa nekim.Tu si nas cekao ti.Pruzio si mi ruku da se upoznamo.Gledala sam te- imao si prodorno plave oci i svetle obrve...Od kad sam procitala "Tihi Don",pre koju deceniju,kada vidim svetlu osobu,padne mi na pamet Petar i njegov brk psenicne boje.Mislim da bih upravo tebi mogla da dodelim bas tu boju... Stigli smo na Dunav.Htela sam da budem sama, da gledam u vodu, u rukavce, u grad koji se izdizao u izmaglici par kilometara uzvodno.Sedela sam u tisini,a onda si dosao ti i rekao:"Zasto sedis sama?Ajde dodji gore."Pogledala sam te,nasmesila se i prihvatila ruku koju si mi pruzio...Gledala sam te zamisljeno,pricala sa drugim ljudima. I nisam zelela nista vise da saznam o tebi.Nisam cak zelela ni da pricamo.Samo sam htela da te posmatram,da zajedno uzivamo u miru i slusamo kako tece Dunav i zaboravimo da je sutra radni dan. Ponudio si se da me shishash...a onda sam shvatila da nisi frizer :) Onda sam pevala.Pitao si me da li sam zavrsila muzicku skolu,kad tako dobro koristim sopstveni glas.Nasmejala sam se i klimnula glavom.Bilo mi je jako drago sto si za tako kratko vreme shvatio koliko meni muzika znaci. Onda je palo vece.Prao si sudje,i pitao si ko moze da ti pomogne tako sto ce da odnese escajg koji si vec oprao.Ja sam bila najbliza i prisla ti.Dok si mi ga davao,malo smo se upetljali u nozeve i ruke sam nam se spojile.Odjednom sam osetila nesto sto odavno nisam.Kao da je nesto strujalo kroz mene.I bila sam zbunjena... Krenuli smo kuci,kroz "pustinju i prasumu",mrak i gomilu blata.Vozio si ispred mene i pokazivao mi kuda da krenem.Kada smo uspesno prosli najveci glib,odjednom si zaustavio kola. Zacudila sam se.Izasao si, i dotrcao do mene, sa pitanjem:"Jel sve proslo kako treba?" Ja sam se nasmejala i rekla:"Pa naravno,vidis da sam ovde.Ajde,idi vozi:)" Kada smo izasli na glavni put,mahnuli smo i nestali jedno drugom iz vidokruga. I jos uvek nista ne zelim da znam o tebi.I necu da znam.Zelim da posmatram psenicnu boju tvojih obrva,da te gledam kako krstaris Dunavom,kako se smejes i pricas sa drugima. Ne ulazi mi se u tvoju pricu.Bar ne za sad... |
Za bubamaru
- 23:34 -
Komentari (7) -
Isprintaj -
#
|
Danas sam bila na sa ekipom na Dunavu, na ostrvu koje se zove Bela Stena, i nalazi se u blizini Panceva.Jedan nas ortak ima tamo vikendicu, pa smo se ceo dan druzili.Sa nama je bila i jedna lopta koja je jako podsecala na bubamaru,pa smo je tako i prozvali.Igrali smo se sa njom u vodi, a posle smo igrali odbojku i fudbal na plazi.Posteno smo je izbubecali. Mislim da nam je bubamara danas prozela dan, i usla u svaku njegovu poru. A kad malo bolje razmislim,bubamara za mene ima mnogo vece znacenje, nego sto bi mi to i palo na pamet, onako povrsno razmisljajuci. Jedog dana je moj otac po povratku sa puta iz Francuske mami doneo brosh u obliku bubamare.Onda se tu nasla moja tetka i rekla :"Jao, pa oni su jos uvek u tom fazonu". Brat i ja smo pitali istovremeno:"U kom to fazonu?". A tetka se samo nasmejala i rekla:"Nije mi jasno kako niste do sada provalili da je bubamara njihov zastitni znak?" I onda krene ubrzano premotavanje filma... Ha... pa da, sta li rade one silne plisane bubamare kod babe i dede u Somboru, na polici u maminoj sobi? Zasto je tata imao na svojoj staroj torbi koju je nosio na posao veliku nalepnicu bubamare? Bubamara je u stvari svuda oko mene,bubamara je deo mene, ja sam deo bubamare... Izvini bubamaro sto ti ranije nisam posvetila vise paznje. Ovaj post posvecujem bubamari, i masem jednom liku sa cool liste koji mi je dao inspiraciju, i skrenuo paznju na nju. Bubamara rulz, a ja i dalje ostajem da pisem blog, no matter what! |
Frajer in the firm
- 21:17 -
Komentari (17) -
Isprintaj -
#
|
Pisala sam ranije da sam u firmi gde su preovladavaju devojke...Dobro,nije bas da ne mozes da naletis na muskarca- odnos bi od prilike bio 2/3 u korist zena... A ti su momci tipicni programeri : imaju cvikere, trbuscic, nekako su mi pogureni od stalnog sedenja za racunarom...Ma znate vec o cemu pricam. I onda pre neki dan, kolega mi kaze :"E u ponedeljak se M. vraca sa godisnjeg." Meni bas nije bilo jasno sto je sad to toliko bitno, i ko je taj M., pa sam samo klimnula glavom i zaboravila na sve to. Medjutim dodje ponedeljak i pojavi se M. Upoznali smo se cim je banuo kod mene u kancelariju i krenuo da prica kako mu je bilo na proputovanju po Evropi, pozajmivsi pritom tatina kola :). Lik je komunikativan, boli ga uvo za discipliinu u firmi, sedi po tudjim kancelarijama na stolovima,tera sve redom da idu zajedno na neke palacinke u blizini...Ma haos...A izgleda potpuno netipicno za programera - ne nosi cvikere, vitak je i visok...Ima fenomenalne zube- ja sam jedna od onih koja je nosila protezu otprilike 20 godina, i automatski mi zapadne za oko kakve zube ima moj sagovornik.Naravno,to radim neprimetno :) I jos,kad sam saznala da se bavi skijanjem, i da istrazuje skijaske centre po Italiji, Austriji i Svajcarskoj, vise nisam htela da slusam :) I da li taj lik ima devojku ? Pa naravno. Da je drugacije, vec bih se zabrinula...Sad ce neko da mi kaze:"Pa sta to ima veze sto ima devojku?Jel te to nesto sprecava?" Moja deviza je uvek bila i ostace:"Ne radi drugome ono sto ne zelis da drugi radi tebi".Jeste posteno, i znam da mnogi igraju prljavo,ali ja sam tako resila, no matter what. I nesto razmisljam- ja bih stvarno volela da imam decka koji bi hteo da ide na skijanje.Ovi moji bivsi- pa nijedan da se desi.Niti ih to privlaci, radije bi da pustaju stomacinu, neki su se vadili na to kako ni za zivu glavu ne bi stali na skije...Ljudi moji, ja vas ne razumem.Sad postoje one nove carving skije- samo stanes, a skija te vuce da ides bas onako kako treba.Ma sve je prilagodjeno,samo treba da pocnes. Neko ce mozda da kaze- za skijanje treba dosta para. Ma hajde... ja sam zimus bila na Kopu u planinarskom domu, i sve zajedno sa prevozom,ski pasom, i hranom me je izaslo 180EU(u 3 rate, da napomenem)....Pa ima li letovanje za te pare? Elem, da se vratim na gospodina M. Zada meni sef neki zadatak, i zbrise na godisnji, uz napomenu da to sto ja treba da radim, M. zna i moze da mi pomogne. I tako,M. je ozbiljno shvatio svoju "duznost".Prvo me je izbombardovao novim softverskim alatima, a onda mi brzinom munje objasnio par stvari, i ostavio me da se batrgam.I tako, dolazi kod mene u kancelariju vise puta dnevno da me pita kako mi ide, i da me proveri dokle sam ja to stigla. Ja sam od onih koji sve rade detaljno, i sve sto rade, znaju zasto to rade.Objasnjenja koja mi je M. na brzinu dao,nekako su mi bila nedovoljna.Uzela sam sama da cesljam "help" da bih videla sta o tome pise. U to se M. pojavio i zaprepasteno rekao :"Ma slusaj sta ti ja pricam.Ko je jos citao uputstva?Ona mogu samo da te odvedu na stranputicu"... Pih ... :) Vrhunac svega se desio juce kad mi je nesto objasnjavao pola sata, ja sam to skapirala, onda je on otisao, i kroz minut me je zvao telefonom iz svoje kancelarije da mi kaze kako to u stvari ne valja i kako to mora drugacije. Kako? To mi nije rekao. E stvarno sam dobila rogove...I otisla da citam blogove... I tu me jos Srcky pita sta ja radim na blogu za vreme radnog vremena... Eh.... sta radim.. loodim. Nije lako sa muskarcima :) |